Beč
Berlin
Dresden
Karlštajn
Leipzig
Nirnberg
Potsdam
Prag
Regensburg
Sveto koplje
WaimarSmeštaj
Hotel Zoo 4 Berlin
Reichstag > Nirnberg
10 dana05.10.2012.
Nirnberg - najznačajniji grad srednjeg doba Svetog rimskog carstva, gde su carevi često boravili, pa i sam Fridrih II Barbarosa darujući mu status slobodnog carskog grada 1219. Zlatnom bulom Karlo IV godine 1356. određuje da se Nirnbergu održava prvi sabor nakon izbora novog cara.
Kulturna renesansa XV veka uzdigla je ovaj grad među najvažnijima u Nemačkoj, pa se tada mogao porediti sa Pragom i Kelnom. Ovde se 1470. razvila prva evropska graficka štamparija i štampane cuvene "Nirnberške hronike" - Ilustrovana istorija sveta. Rodni grad Albrehta Direra, ali i grad velikih događaja – Nikola Kopernik je u Nirnbergu objavio svoju knjigu „O kretanju nebeskih tela“, a Martin Bahaim napravio prvi globus.
Ovde je 1532. sklopljen tzv. Nirnberški mir, kada protestanti prvi put dobijaju svoja prava. Zato je grad dosta postradao za vreme verskog obračuna – „tridesetogodišnjeg rata“. Slobodni grad je ukidanjem Svetog rimskog carstva pripojen Bavarskoj kraljevini, ali je nastavio industrijski napredak, tako da je ovde puštena prva nemačka železnica 1835. do obližnjeg Fürtha.
Zbog istorijskog značaja nacisti su odabrali ovaj grad za početak izgradnje svoje vlasti, pa nakon rušenja Reichstaga, Hitler ovde premešta skupštinu Trećeg rajha. Grad je gotovo porušen za vreme drugog svetskog rata, i u njemu je organizovano suđenje nacističkim vođama, poznato kao – Nirnberški proces.
Grad je obnovljen posle II svetskog rata, i rekonstruisane su stare građevine. Danas je drugi grad po veličini Bavarske, sa preko pola miliona stanovnika.
Kulturna renesansa XV veka uzdigla je ovaj grad među najvažnijima u Nemačkoj, pa se tada mogao porediti sa Pragom i Kelnom. Ovde se 1470. razvila prva evropska graficka štamparija i štampane cuvene "Nirnberške hronike" - Ilustrovana istorija sveta. Rodni grad Albrehta Direra, ali i grad velikih događaja – Nikola Kopernik je u Nirnbergu objavio svoju knjigu „O kretanju nebeskih tela“, a Martin Bahaim napravio prvi globus.
Ovde je 1532. sklopljen tzv. Nirnberški mir, kada protestanti prvi put dobijaju svoja prava. Zato je grad dosta postradao za vreme verskog obračuna – „tridesetogodišnjeg rata“. Slobodni grad je ukidanjem Svetog rimskog carstva pripojen Bavarskoj kraljevini, ali je nastavio industrijski napredak, tako da je ovde puštena prva nemačka železnica 1835. do obližnjeg Fürtha.
Zbog istorijskog značaja nacisti su odabrali ovaj grad za početak izgradnje svoje vlasti, pa nakon rušenja Reichstaga, Hitler ovde premešta skupštinu Trećeg rajha. Grad je gotovo porušen za vreme drugog svetskog rata, i u njemu je organizovano suđenje nacističkim vođama, poznato kao – Nirnberški proces.
Grad je obnovljen posle II svetskog rata, i rekonstruisane su stare građevine. Danas je drugi grad po veličini Bavarske, sa preko pola miliona stanovnika.
