Beč
Berlin
Dresden
Karlštajn
Leipzig
Nirnberg
Potsdam
Prag
Regensburg
Sveto koplje
WaimarSmeštaj
Hotel Zoo 4 Berlin
Reichstag > Potsdam
10 dana05.10.2012.
Potsdam – osnovan u X veku kao slovensko naselje Poztupium, stekao je status garad 1345. godine, a značajan preokret nastupiće 1660. kada postaje lovačka rezidencija brandenburškoj kneza elektora Svetog Rimskog carstva.
Vrhunac preobražaja biće sredina XVIII veka kada Fridrih Veliki gradi palatu Sans souci. Udaljenu samo 26 km od prestonice pruske Berlina, Potsdam je do 1918. imao status druge prestonice vladara iz dinastije Hoencolern, koji su bili pruski kraljevi do 1871. a potom nemački carevi. Sans souci na francuskom znači „bez briga“, palata koja je građena u rokoko stilu po ugledu na Versaj, bila je manja i nekako intimnija, pa je služila kao pribežište za kraljev odmor, zato su ponekada više vremena provodili u ovom dvorcu nego u prestonici.
Arhitekta Georg Wenzeslaus von Knobelsdorff, u projekat uključuje terasaste vrtove, staklenike I fontane, a mali hram prijatelja služio je za prijeme i razgovore vladara sa poželjnim gostima, ministrima, diplomatama i filozofima. Potsdam je posećivao i Volter, pa jedna od prostorija palate Sans souci nosi njegovo ime.
Po želji Fridriha Velikog, njegovo telo je sahranjeno u parku ovog dvorca, ali tek 1990. Značaj ovog grada iskazan je prilikom susreta Adolfa Hitlera i predsednika Vaimarske republike Paula fon Hindenburga 1933. godine, čijim je rukovanjem započeo Treći rajh. Ali je ovde 1945. održana mirovna konferencija saveznika, gde su učestvovali Ruzvelt, Čerčil, Klement Atli i Staljin.
Potsdamska konferencija odredila je posleratnu sudbinu Nemačke, ali i ovog grada, koji je pripao DDR-u. U želji da potru simboliku ovog mesta komunističke vlasti su ga skoro odsekli od Berlina, a podizanjem zida, s obzirom da se graničio sa Zapadnim Berlinom, vremenski je udaljen od glavnog grada Istočne nemačke.
Ali dobio drugačiji značaj, most na reci Hafel spajao ga je sa zapadnim Berlinom, i to most Glienike, gde se obavljala razmena špijuna tokom hladnog rata. Nakon ujedinjenja Nemačke, posdam je postao glavni grad savezne države Brandenburg.
Vrhunac preobražaja biće sredina XVIII veka kada Fridrih Veliki gradi palatu Sans souci. Udaljenu samo 26 km od prestonice pruske Berlina, Potsdam je do 1918. imao status druge prestonice vladara iz dinastije Hoencolern, koji su bili pruski kraljevi do 1871. a potom nemački carevi. Sans souci na francuskom znači „bez briga“, palata koja je građena u rokoko stilu po ugledu na Versaj, bila je manja i nekako intimnija, pa je služila kao pribežište za kraljev odmor, zato su ponekada više vremena provodili u ovom dvorcu nego u prestonici.
Arhitekta Georg Wenzeslaus von Knobelsdorff, u projekat uključuje terasaste vrtove, staklenike I fontane, a mali hram prijatelja služio je za prijeme i razgovore vladara sa poželjnim gostima, ministrima, diplomatama i filozofima. Potsdam je posećivao i Volter, pa jedna od prostorija palate Sans souci nosi njegovo ime.
Po želji Fridriha Velikog, njegovo telo je sahranjeno u parku ovog dvorca, ali tek 1990. Značaj ovog grada iskazan je prilikom susreta Adolfa Hitlera i predsednika Vaimarske republike Paula fon Hindenburga 1933. godine, čijim je rukovanjem započeo Treći rajh. Ali je ovde 1945. održana mirovna konferencija saveznika, gde su učestvovali Ruzvelt, Čerčil, Klement Atli i Staljin.
Potsdamska konferencija odredila je posleratnu sudbinu Nemačke, ali i ovog grada, koji je pripao DDR-u. U želji da potru simboliku ovog mesta komunističke vlasti su ga skoro odsekli od Berlina, a podizanjem zida, s obzirom da se graničio sa Zapadnim Berlinom, vremenski je udaljen od glavnog grada Istočne nemačke.
Ali dobio drugačiji značaj, most na reci Hafel spajao ga je sa zapadnim Berlinom, i to most Glienike, gde se obavljala razmena špijuna tokom hladnog rata. Nakon ujedinjenja Nemačke, posdam je postao glavni grad savezne države Brandenburg.
